Bubuljice, znoj, stres: Nema čarobnog rešenja, ali ima pomoći
Odraz u ogledalu: Kako stres menja našu percepciju sebe
Luka ne voli da kasni. Ne voli ni da pravi greške. A poslednjih meseci ima osećaj da sve radi pogrešno. Uči, ali ne stiže sve. Vežba za kontrolni, ali baš to mu padne napamet kad treba da zaspi. Pokušava da bude "ok" sa drugovima, ali ga sitnice izbace iz takta. I kao da sve to nije dovoljno lice mu je puno bubuljica. I još se znoji više nego ikad. Nekad ga boli stomak od stresa. Nekad ga bole leđa. Ali najgore je kad ujutru pogleda u ogledalo i vidi nove crvene tačke. “Super. Sad izgledam kao Google mapa,” mrmlja sebi. Ponekad mu dođe da se ne pojavi u školi. Ili da se zamota u duks s kapuljačom, spusti glavu i ne progovori ceo dan. Nije da ne želi da se druži, samo… ne želi da ga iko vidi ovakvog. Stres ne vidiš odmah ali ga tvoje telo oseća.
Luka je mislio da je pubertet faza kad ti poraste glas i možda malo izduže noge. Niko mu nije rekao da će mu srce lupati bez razloga, da će ga ponekad uhvatiti osećaj kao da je sve previše, i da će mu se lice pobuniti čim se malo više iznervira. Zbog škole, ocena, očekivanja i onog osećaja da mora da "bude kul", Luka oseća da mu je stres postao svakodnevnica. I taj stres se vidi na njegovoj koži. Počelo je sa sitnim tačkicama na čelu. Onda se pojavila jedna bolna, upaljena bubuljica na nosu. Sledećeg dana dve nove pored usana. A nakon kontrolnog iz matematike, gotovo preko noći cela serija duž vilice. I nije mu bilo do šale.
Dodatni problem pojačano znojenje.
Na fizičkom se bukvalno mogao "cediti".
Na času se znoji i kad nije vruće. Majice su mu često imale tamne fleke ispod pazuha, pa je uvek birao tamne boje. I stalno proveravao da li “smrdi”.
Ponekad bi se presvukao i dva puta pre škole i dalje ne bi bio siguran.
Drugovi se šale:
"Luka, ti izgledaš kao da si upravo istrčao maraton!"
On se nasmeje. Jer, šta drugo da uradi. Ali oseća nelagodnost. I sram.
Tražio je rešenje - Pronašao prvi korak.
Prvo je mislio da će proći samo. Da je “normalno”. Ali nije prolazilo. I nerviralo ga je što svi oko njega deluju kao da se ništa ne dešava. Kao da samo on ima ovakve probleme.
Guglao je, gledao klipove na TikToku, čitao savete: limun, pasta za zube, hladne obloge, čak i beli luk (nije probao, ali je razmišljao).
Na kraju je pričao s mamom. Iako mu je bilo glupo da priča o znojenju i bubuljicama nije više mogao da izdrži.
Mama mu je donela dve stvari i rekla:
"Ovo je nešto što ne rešava sve preko noći, ali pomaže. I nije sramota brinuti o sebi."
Roll-on sa solima magnezijuma prirodnog porekla
- bez alkohola, bez jakih veštačkih mirisa,
- ne peče, ne začepljuje pore,
- nežan prema koži, ali pomaže da se osećaš suvo i sigurnije.
Koristio ga je ujutru i pred školu.
Prvih dana nije bio siguran da li ima efekta. Ali onda je primetio da mu majica ostaje suvlja. I da više ne razmišlja stalno o tome da li "miriše neprijatno". Bilo mu je lakše. I sigurnije. Nije morao da razmišlja o tome na svakih pet minuta.
Aknelim gel za bubuljice
– lagana tekstura, lako se nanosi,
– ne pecka, ne ostavlja tragove, ne masti lice,
Sadrži:
• alantoin – za umirenje kože,
• kvasac i tamarindu – za regulaciju masnoće,
• ekstrakte bora i hrastove kore – za prirodnu zaštitu od upala,
• D-pantenol i diglicerin – za hidrataciju i negu.
Koristio ga je ujutru i uveče. Redovno. I posle 10 dana lice je bilo vidno čistije. Više nije bilo bolnih, crvenih "vulkana" koji su ga bolela svaki put kad se nasmeje ili umije lice.
Stres ne možeš potpuno da izbrišeš. Ali možeš da naučiš da brineš o sebi.
Luka i dalje ima dane kada se probudi s knedlom u grlu. Kada ga uhvati panika zbog kontrolnog. Kada ne zna da li se dopada simpatiji. I kada mu koža ipak izbaci novu bubuljicu.
Ali razlika je u tome što sada zna:
- nije sam
- može da uspori
-ima alate koji mu pomažu
Nema više osećaja da mora da se krije, da mora da nosi kapuljaču da bi se osećao sigurno. Nema više tog konstantnog glasa koji mu govori da "nije ok".
Nisi slab ako brineš o sebi. Slab je onaj koji beži od sebe.
Briga o sebi nije "ženska stvar". Nije gluma. Nije površno.
To je znak da razumeš svoje telo.
Da ga poštuješ.
Da ne pristaješ da trpiš.
Zato Luka koristi ono što mu pomaže bez izvinjenja.
Ne očekuje čudo.
Ali sada zna kada pomažeš svom telu da se izbori sa stresom, pomažeš i sebi da ne izgubiš ono najvažnije svoje samopouzdanje.